Oneya - Bassivity Mixtape - Prvi Put (2003)

 

Eto, konačno ponovo nešto domaće, spremni ste, zar ne? Zanimljiva činenica, kad sam bio mlađi sam Vanjino ime gore navedeno čitao kao Oneja. Kliački jebiga.

Vanja Ulepić je čpvek u srpskom repu koji je zaista nešto postigao. Počeo je pravi bitove devedesetih, a izbacio je ovaj mikstejp, koji se smatra jednim od najboljih izdanja balkanskog repa ikad 2003. u koaliciji sa svojim Bassivity izdavaštvom. Kasnije je otišao u Ameriku i napravio još veći uspeh, budući da je njegova žena Jannet Sewell-Ulepić imala udeo u pisanju Džej-Zijevog hita ''New York State Of Mind''. Zamislite te pare.

Međutim, vratimo se na domaće, Vanja je izoštrio svoje produkcijske sposobnosti praveći bitove za Struku, VIP, Đusa i Full Moon. Dosta tih stvari se danas smatra klasicima među slušaocima srpske rep scene. Ali posle toga je nastupilo ovo, ''prvi balkanski mikstejp''.

Ovaj CD posedujem i proverićemo da li sam trebao da ga kupim uopšte.

1. Intro (feat. Trial)

Album otvara emsi nepoznatog ali anglofonog porekla Trial iliti Don Triaelon uz reči da je ovo ''prvi srpski i balkanski mikstejp'' uz trijumfalan bit. Nema repovanja ali kao intro ima skrečovanja, ok je šta znam.

2. A Vi Ste Se Smejali (feat. Ikac)

Dobro, ovu pesmu znaju svi, a znate je i vi sigurno, ovo je klasik. Ikac daje 1 vers preko tvrdog bita iz introa koji sempluje Josipu Lisac. Ovo je stvarno prelepo. Obožavam ovu pesmu. A i Viklerov bas je tvrd. A vi ste se smejali.

3. Prvi Put (feat. Demijan, Sky Wikluh)

Posle odlične Ikčeve pesme dobijamo dabl tajm rep od Reksone i Skaj Viklera. Bit je ok, uz sempl žene koja stalno govori ''prvi put''. Viklerova ljubav prema Basti Rajmsu je očigledna ovde, doduše. Ovo je samo ok, ništa više.

4. C.E.O. Fazon - Skit

_______________________

5.Ma Mi Smo (feat. Bookey MC, El Prezidente)

Vanjin bit je ok, Gospoda su takođe ok, iako ispadaju malo isforsirano tokom repovanja, kao da hoće da ispadnu što više ''ril''. Ništa posebno iskreno.

6. Moj Život (feat. V.I.P.)

Dobro, i ovo znate verovatno, pre svega zbog sempla iz ''Boljeg Života'' (od svih serija). Momci iz V.I.P.-a pokazuju da imaju dobru hemiju preko opet solidnog Vanjinog bita.

7. Beat - Skit 1

Ok je bit.

8. Uloguj Se (feat. Bad Copy)

Bed Kopi ol starz repuju o skidanju vutre preko interneta preko pulsirajućeg Vanjinog bita (u kome je i Vikler učestvovao). Sva trojica su dobri, tako da mi se ovo sviđa, fino je.

9. Snoviđenje Intro (feat. Struka)

Kratko ali prelepo. Ne marim obično za introe pesama ali je ovo jako lepo, bit je lep a i Sigi Stru zvuči lepo, samo je velika šteta što je toliko krakto.

10. Snoviđenje (feat. Marčelo)

Marčelo nastavlja gde je Struka stao i skoro userava stvari. Pokazuje da je najkompleksniji liričar od svih dosadašnjih repera ali to i ne znači najbolji.

11. Kiša (feat. Juice)

ODLIČNO. ODLIČNO. ODLIČNO. Jedan od najboljih Đusovih performansa ikad snimljenih IKAD.

Vanjin bit je prelep i stvarno zvuči kao audio ekvivalent kiše. Zanimljiva činjenica, ovaj sempl nikad nije pronađen. Ali ono, ako si normalan, možeš da se družiš sa Đusom.

12. Lirički Obračun 2 (feat. Sever, Struka, Tokyo)

OPET ODLIČNO. Emsi Sever (koji ne zvuči uopšte kao što zvuči danas, glas mu je dublji danas 100 puta, ozbiljno, poslušajte njegove poslednje snimljene fristajlove) odlično počinje i daje redak vers (za njega bar), Struka nastavlja sa ludilom, dok Tokio sve završava na lep način. Još je i bit na specifičan Vanjin ol skul način benger.

13. Definicija (feat. Marčelo, Shorty)

Okej, ovaj bit je vruć. Marčelo opet ubacuje što više reči može ali bar zvuči bolje nego na prethodnoj traci kojoj je bio. Ali pominjati Mos Def-a i Talib Kvalija i pozivajući se njih je smešno, malo tužno i šta znam, pretenciozno?

14. Sho2K (Žene K'o Droga) (feat. Shorty)

Shorty zvuči gladno, a i bit ga prati u stopu. Možda je samo refren preforsiran sa previše reči koje se rimuju ali to mi je jedini problem sa ovom pesmom.

15. Razbij Nešto (feat. Seven, Sky Wikluh)

Stari drugari sa Banovog Brda se spajaju na opet brzom bitu od Vanje. Iako vas ovo neće naterati da razbijete nešto, nateraće vas da klima glavom jer su obojica i više nego ok na ovoj traci.

16. Beat - Skit 2

Opet, dobar bit.

17. MVP (feat. Demian, Struka)

Vanjin bit zvuči kao nešto preko čega bi Camp Lo repovali. To je dobra stvar. Struka zvuči bolje od Reksone (koji isto ne zvuči baš loše). Sviđa mi se pevanje na refrenu, čak iako pevačice nisu navedene.

18. Rep Sranje - Skit

.....................

19. Lirički Obračun 3 (feat. Shorty, Timjah, Juice)

OPET ODLIČNO (kao i deo pre njega, a šta je sa prvim delom?). Bit je suva klasika, a Timbe i Đus zvuče kao da su u životnoj formi ovde ali i Shorty je ok. Ovo bi trebalo da znate do sad, iskreno.

20. I Tako Dan Za Danom (feat. Deda i Unuk)

Vanjin bit je prilično vreo (opet) a dvojac iz Beogradskog Sindikata (nazadu vreme kad ja taj kolektiv zapravo bio kvalitetan) ne razočarava.

21. Vreme Za Razmišljanje (feat. Suid, X3M, Mirko Rare)

Suid i X3M su iz Marčelove škole repovanja što više reči, što je šteta jer je bit i refren (od Mirka Rareta) dobar.

22. I Šta Sad (feat. Demian, Reksona)

VIše produženi i prošireni skit nego pesma (budući da traje minut) ali je ok.

23. Outro (feat. Trial)

Trial zatvara album kao što ga je započeo, ali sad repuje (na engleskom) i ok je. Ali posle njegove stvari imamo par bonus stvari u ovom autrou.

*24. Neimenovana Pesma (feat. Demian)

Reksona zvuči najbolje što je zvučao na celom albumu na ovoj bonus pesmi. Opet, više prošireni skit nego pesma.

*25. Hoćeš Beef? (feat. Struka, Demian)

Vanjin bit je benger a ova dvojica (koji se pojavljuju zajedno već treći put na ovom albumu) zvuče gladnije i besnije nego bilo gde na albumu, iskreno. To je dobra stvar.

*26. A Vi Ste Smejali (Remix) (feat. Ikac)

Oduvek sam voleo ovaj remiks. Nije bolji od originala ali je jako dobar.

*27. Neimenovana Pesma (feat. Trial)

Ovaj bit je ok, a Trial opet repuje. Ništa posebno. I sa tim smo gotovi sa ovim već predugim albumom.

Poslednja reč

Iako je daleko od savršenog izdanja i predug je, ovaj album pokazuje češće kvalitet, nego suprotno. Ima nekih upitnih gostovanja, iako bitovi često i nisu (Vanjine produkcijske sposobnosti su u većem procentu bolje nego repovanje ovde iskreno).Pola ovog albuma je suv kvalitet a ostatak (uključujući i 13 minutu bonus dugu traku) je ili loše ili onako, prosečno. Neki emsijevi su dobili više vremena nego što zaslužuju (Marčelo) a neki manje (Đus, Sever, Timbe, Sever, SEVER VANJA SEVER) ali dobro, stavićemo to na crtu Vanjinom neiskustvu i odanosti prema određenim rasama hip hopa od drugih. Kad ovaj album ubija, on stvarno ubija ali kad se prokenja, slab je i to više zahvaljujući reperima uključenim u pesmu.

Kapara ili daunloud?

Oprezno bih preporučio kupovinu jer nije sve savršeno na ovom albumu, ali ima par klasik pesama koje treba čuti. Ali ono što je obavezno, treba bar čuti ovaj album jednom u celini, ako ste fan domaćeg repa, ako ništa, zarad istorijske lekcije.

Za slušati ili ne? 

Kao što sam rekao, trebalo bi čuti ovaj album u celini bar 1 ako ste fanovi domaćeg repa.

Gazdin izbor/najbolje pesme: 

A Vi Ste Se Smejali, Prvi Put, Moj Život, Uloguj Se, Snoviđenje Intro, Kiša, Lirički Obračun 2, MVP, Lirički Obračun 3, Neimenovana Pesma sa Demijanom, A Vi Ste Se Smejali Remix

B-strana za pretražiti:

Oneya, Šef Sale, 43Zla - Kriza

Marčelo, Timbe, Đus - Mala Noćna Lirika (možda i jedna od najboljih Marčelovih strofa ikad)

 

Jay-Z - Reasonable Doubt (1996)

Vra-ti-o sam se. Vidite, parafraziram Lou Benny-ja. Kako to mislite, to je mogao bilo ko da kaže? Kako god, vratio sam se posle višemesečnog hijatusa.

1996. je prilicno zanimljiva i dobra godina za hip hop. Dosta kultnih albuma je izaslo te godine. Navešćemo par:

- DJ Shadow - Endtroducing...
- Ras Kass - Soul On Ice
- Outkast - ATLiens
- 2Pac/Makaveli - The Don Killuminati: The 7 Day Theory
- Nas - It Was Written
- Mobb Deep - Hell On Earth
- Busta Rhymes - The Coming
- Skillz - From Where???
- Dr. Octagon/Kool Keith - Dr. Octagonecologyst
- De La Soul - Stakes Is High
- Eminem - Infinite

I jos mnogo, mnogo drugih.

Ovaj album je jedan od njih. Džej Zi, danas poznat kao milijarder, muž od predobre i dan danas ribe Bijonse iz Destiniz Čajlda (ne serite, znate da sam u pravu) i sponzor sportista sa ROC Nation ispostavom je nekada, verovali ili ne bio gladan. I to jako gladan reper. Kad je izbacio ovaj album, već je (navodno) bio bogat od prodaje kokaina, iako se na kasnijim albumima pozivao na to da su svi mislili da je na ovom svom debitantstkom albumu bio siromašan. 

Izbacio je ovaj album sa 26 godina (tad je već bio mator za igru po merilima igre, a danas bi bio dinosaurus, budući da se gleda danas da se što pre aktivira i snima, sa što manje godina, ima primera iz domaćeg repa sa maloletnicima koji trepuju i glupiraju se ali nije priča o njima) i napravio veliku karijeru od tad. Iako je izbacio album tek 1996., postoje snimci njegove neke klinačke grupe koja repuje još 1986. Od 1986. je radio sa Skievom grupom (Ski je producent sa albuma i rani saradnik Džej Zija, odličan bitmejker), Džez O-om, svojim mentorom (''Hawaiian Sophie'' glamur, nešto što će ga pratiti kasnije kroz karijeru i najtežu bitku, sa Božjim Sinom, Nasom), i izbacivao singlove i gostovanja tu i tamo (gostovanja kod Big Daddy Kane-a i Big L-a su obavezna za slušati, daju dobru predstavu Džejevog stila pre nego što je izbacio ovaj album a i odlične su pesme same po sebi).

Džejev stil pre ovog alubma, koji zvuči znatno drugačije od ovog albuma je u suštini bio mešavina brzinskog Fu-Schnikens, Das EFX-a i Big L repovanja. Što znači da bi trpao reči i reči u stihove i repovao taj dabl tajm flou, međutim, toga nema na ovom albumu. Repovanje na ovom albumu je legendarno po tom laganom, opuštenom, konverzacionom flouu gde ti se činilo da Džej više priča sa tobom kao ortak, nego što repuje. Evo i primera ''fristajla'' iz doba kad je album objavljen, pa vidite i sami.

Tako da, Džej Zi koji se već penzionisao 5-6 puta (možda samo jedanput zasluženo, da je ostavio nešto iza sebe što se može videti kao završni rad) danas ima status jednog od najboljih repera ikad i redovno je u diskusiji oko top 5 repera ikad. Ovaj album danas ima status klasika, prodao je više od milion (kao i svi njegovi albumi. čak i 2 albuma koja je uradio sa serijskim zapišavačem maloletnica R. Kellyjem (bukvalno, koji je kurac sa tim?), je li Jigga stvarno bio toliki fenomen u modernoj američkoj istoriji (repa)) ali vredi li išta? Pa ajmo, videti, traka po traka, redom kao što i obično

1. Can't Knock The Hustle (feat. Mary J. Blige)

Odličan početak po meni. Džej repuje tvrdo i precizno preko priličnog pahuljastog, laganog, mekanog, filtriranog bita sa sve sirupastim pevanjem Meri Džej Blajv (koje je maznula iz neke pesme, to znam). Uvod koji izvodi seriski seronja Pain In Da Ass (pravo ime za njega) je samo možda smor, iako je dignuto direktno iz ''Skarfejsa''. Sasvim odličan početak za sad.

2. Politics As Usual

Bit koji ide polako (sporijim BPMom) stvarno dovodi do izražaja Džejev hladan, spor, mafijaški flou.

Džej ima neke odlične linije (ima ih na svakoj pesmi, nego ne navedem samo): ''You ain't never seen money in your life, when it comes to this cheese you like three blind mice''. Za sad, sve super.

3. Brooklyn's Finest (feat. The Notorious B.I.G.)

Ovo je sušto do jaja. Napred i nazad repovanje između Bigija i Jigge je prelepo i pokazuje neveratnu hemiju koju imaju zajedno (iako je ovo jedna od malobrojnih saradnji ova dva velikana i dobra druga).Clark Kent-ov bit je luckast, ali ne loš već sajferski, onako za intenzivno repovanje. Opet se pojavljuje Pain In Da Ass ali je bar tolerantan na početku trake. Ova pesma je i poznata po Bigijevom disovanju Tupaka (a ni Jigga ga nije voleo ako ćemo iskreno) koje nije nešto posebno kad pogledam u retrospektivi. Za sad najbolja pesma.

4. Dead Presidents II

Prvi deo pesme koji ima drugačiji tekst preko istog Skievog legendarnog bita je isto obavezna za slušanje (kao što je i ova). Ovo je pesma koja je u ranoj karijeri Džej Zija stvarno eksponirala široj andergraund masi i to sa dobrim razlogom. Postoji i treći deo koji je sličan ali sniman 10+ godina kasnije nego prva dva dela. Toliko citata ima u ovoj pesmi.......Znam je napamet. A da, tu je i Nas-ov sempl iz ''The World Is Yours'' koji je započeo toliko sranja kasnije oko toga ko je zaradio od semplovanja da je to priča za sebe i kasnije doba. Nisam mislio da može bolje od poslednje pesme ali eto nas.

5. Feelin' It (feat. Mecca)

Bit smrdi na one dobre devedesete, ne one iste odurne bum bum bep devedesete i to na najbolji način. Mecca je dobra pevačica i lepo se uklapa. Džejev flou ne posustaje. Nije bolje od poslednje dve pesme ali i dalje jako dobro. 

6. D'Evils

Pesma koja je poznata po priči da su se Jigga i DJ Premijer žestoko svađali oko semplova koje će upotrebiti u refrenu (Snup Dog/Prodidži). Bit je ok, kao i Džej Zi koji ima neke legendarne linije koje sam čuo upotrebljene kasnije u brdo pesama. Ali iskreno? Ovo mi nikad nije bilo ništa posebno. Uvek sam mislio da su Primo i Jigga imali bolje pesme zajedno. Čak i na kasnijim albumima.

7. 22 Two's

Počinje kao neki sranje TV šou i pretvara se u liričko ubijanje kroz dve strofe. Kraj pesme je smešan zapravo. Ali činjenica da Džej Zi uzima linije i refrene od A Trajb Kold Kvesta za početak svog repovanja mi je uvek bila čudna. Sasvim solidno, sasvim solidno.

8. Can I Live

Irv Gotijev spor, kontemplativan bit (da, Irv Goti iz Murder Inc. korporacije, koja je kasnije od svega mogućeg nama dala stvari kao što su Ašanti i Dža Rula) je zapravo saliven mak na konac za Džej Zijev flou pun finesa i vrelih. Šteta što je ovo najbolja stvar koja su ova dvojica ikad uradili jer je jako dobra. Džejevo repovanje se graniči sa najboljim na celom albumu za sad.

9. Ain't No Nigga (feat. Foxy Brown)

Seks rep preko jako bržeg fanki sempla pokazuje diverzitet ovog albuma, ide od sporog do bržeg pa se vraća na srednje, ali je jako dobro moram reći. Pevanje Džej Zijevog mentora Jaz Oa na refrenu (koji nije ni pomenut) je smešno ali i dobro. Mnoge stvari su rečene o ovoj Foksi Braun strofi ali ja ću reći, dobra je strofa, možda jedna od njenih najboljih ikad, čak iako je ona nije ni napisala, zapravo je napisao bruklinski andergraund baš andergraund reper Smoothe Da Hustler.

10. Friend or Foe

Kao što sam ranije rekao, Džej i Primo imaju bolje pesme od D'Evils, čak na istom albumu. Jako vividno prepričavanje priče i kratko trajanje pesme daju na kredibilitetu ovoj pesmi kao priča koja se zapravo desila. Superiška jou.

11. Coming Of Age (feat. Memphis Bleek)

Uvek sam voleo ovaj bit. Mepfis Blik je imao tipa 15 godina kad je ovo snimljeno i strofu mu je kako priča kaže Džej Zi napisao (ili ga je naterao da napiše za 1 dan, ne sećam se) pa je razumljivo što zvuči malo neiskusno. Ali nije ništa posebno iskreno, ok je mislim, ali ova dvojica će imati bolje pesme u budućnosti.

12. Cashmere Thoughts

Pesma sa albuma za koju svi najčešće kažu da je najlošija. Pa i ja sam tu među svima u ovom slučaju, jer ovaj bit je dosta slabiji od ostatka albuma.

13. Bring It On (feat. Sauce Money, Big Jaz)

Poslednji bit koji DJ Premijer daje albumu i benger je. Dan danas postoji dilema oko toga koji je originalni sempl i jedan je od (ako ne i naj) traženijih semplova u svetu hip hop produkcije. Ne bih mogao da izaberem ko je imao najbolju strofu od ove trojice jer sva trojica bljuju vatru iako treba napomenuti da su trebali češće da sarađuju i da Džejev mentor nikad neće zvučati ovako dobro kao na ovoj pesmi sa debitantskog albuma njegovog štićenika.

14. Regrets

Legenda kaže da je Džej vežbao izgovor reči ''opijum'' tri sata pre nego što je snimio ovu pesmu. Sad kad slušam ovu pesmu posle nekog vremena, ovaj bit je zapravo jako dobar. Džejev rep je pun tmurnih misli i linija, ne najbolji na albumu ali i dalje dobar. Treba naučiti živeti sa kajanjem ljudi. 

Bonus pesma (u zavistnosti od izdanja, ima ih više, ja sam izabrao ovo):

15. Can I Live II (feat. Memphis Bleek)

Oduvek sam obožavao ovu pesmu. K-Rob-ov bit je odličan. Džej Zi daje 2 strofe koje su na nivou repovanja sa celog albuma generalno (čitaj odlično) plus Blik je dosta dobar. Što ovo nije na albumu već je bonus? Jeste da nije na nivou prvog dela ali je i dalje odlično.

Poslednja reč

Svaka čast Džej Ziju i njegovom produkcijskom timu, ovo je zaslužno klasik. Nema slabih pesama (!), ima samo lošijih u odnosu na najbolje delove ovog albuma, što je budimo iskreni jako teško dostići i postići. Vidim zašto mnogi ovo nabrajaju u najbolje rep albume ikad i zašto se ovo smatra za najbolji Jigga album (o tome više reči kasnije). Ovaj album me oduševljava, kako produkcijski, tako i sa stanovišta emsijinga. Džej Zi uspostavlja sebe kao kalkulisanog, hladnog, mafijaškog dona Njujorškog repa i velikog i opasnog igrača u tom području.

Kapara ili daunloud?

Ako ste fanovi repa već znate ovo, a ako uživate u repu i niste čuli ovaj album, treba da vas je sramota. Pičke. Skinite, kupite, radite šta oćete ali naučite ga napamet (kao ja!). Voleo bih da imam ovaj album u svojoj CD kolekciji.

Za slušati ili ne? 

Glupo pitanje.

Gazdin izbor/najbolje pesme: 

Can't Knock The Hustle, Politics As Usual, Brooklyn's Finest, Dead Presidents II, Feelin' It, 22 Two's, Can I Live, Ain't No Nigga, Friend or Foe, Bring It On, Regrets

B-strana za pretražiti:

Can I Live II (koju sam naveo gore i prešao preko, ali evo da je stavim i ovde za svaki slučaj)

- Džej

Ghostface Killah - Supreme Clientele (2000)

 Vra-ti-o sam se. Mnogo sranja mi se izdešavalo u životu a i mnogo sam porastao za ove 3-4 godine tako da i nisam baš vodio računa o ovom blogu, ali mi je uvek bila namera da ga nastavim i redovnije pišem.

O tome kroz šta sam sve prošao neću ovde nego drugom prilikom, drugde ali sam rešio da se vratimo na ono tvrdo. Vu Teng tvrdo. Ovo je izdanje čiji original CD posedujem i to sam ga kupio pre nego što sam ga čuo u celosti a sad kad jesam, nakon dosta slušanja, hvalim nebesa što jesam.

Dennis Coles poznatiji kao Kole ili još poznatiji kao Ghostface Killah (pisaću Goustfejs ili Goustfejs Kila po naški od sad, kao i imena drugih na ovom albumu) je specifičan po mnogo stvari. On je najbliže što je rep lirički (lirski?) došao do apstraktizma i avangarde bez toga da zvuči prefurano, nabeđeno, isforsirano i neukusno. Saglasan sam, nije za svakoga, ali ni sve nije za svakoga. Ima kvaliteta svugde. Goustfejsove metafore, korišćenje slenga, raspored reči u stihovima, korišćenje nadimaka, storiteling/pričanje priče su priča za sebe i to povelika. On nije reper za jedno slušanje ako ste stvarno u fazonu da slušate repere kako repuju, on kao dobro jelo sebe nakon nekog vremena pokazuje, krčka pa hrani one koji ga slušaju. Takođe ima i impresivno dugu diskografiju, i dan danas ne staje, sa svojih napunjenih 50 godina.

Tako da gde smo sa ovim albumom? Ovo mu je drugi studijski, nakon prvog Ironman (1996) i prodao je više od 100 soma u prvoj nedelji što treba da vam kaže nešto o Vu Teng imperiji, ali i o kvalitetu ovog albuma i Goustfejsa. Tako da, ajmo početi, pesmu po pesmu, kao što sam i obično radio i vidimo čega tu ima.

1. Intro

Sempl iz Ajronmen crtane serije, ništa posebno.

2. Nutmeg (feat. RZA)

Zapravo jako dobro. Bit je prost ali trijumfalan tako da radi u korist Gousta koji zvuči rendom do jaja kao i uvek (''Dick made the cover, now count how many veins on it''). Rza je zapravo isto jako dobar, a i ne znam što sam mislio da je loš reper. Ovo je dobar početak.

3. One

Jujuov bit iz Beatnuts-a je samo okej ali Goust ga diže na drugi nivo sa linijama nad linijama čudnoće. Ne znam, ovo mi je uvek bilo samo okej, ali ne odlično, toga će tek biti na albumu.

4. Saturday Nite

Ovde je originalno trebalo da ide druga pesma ''In The Rain'' ali sempl nikad nije bio odobren tako da je to na kanadskoj legendarnoj verziji albuma. Ali ova pesma je kratka ali slatka. Goust repuje sinematično plus je bit do jaja.

5. Ghost Deini (feat. Superb)

Za sad najbolje repovanje i bit kombinacija na albumu, ovo je zaista deo najboljeg repovanja koje će Goust ikad repovati. Ali na žalost Rejkvonov nosilac vutre Lord Superb (koji je umro prošle godine (od kreka verovatno)) je na trećoj strofi i zvuči očajno, tako da njegova teorija da je napisao ovaj ceo album umesto Gousta pada u vodu kao i njegova cela strofa. A i mogao sam bez Goustovog pevanja ali ok, šta je tu je.

6. Apollo Kids (feat. Raekwon)

Vu Tengov najbolji ubilački duo/dvojac preko solidnog recimo instrumentala repuju i zvuče odlično. Ipak, moram da kažem da Rejkvon, iako se pojavljuje kraće od Gousta, zvuči bolje i tvrđe od njega. Fina sedmica od deset od mene.

7. The Grain (feat. The RZA)

Goust i RZA repuju preko prostog brejkbita i ok je. Ništa posebno, ali RZA mi ponovo dokazuje da je bolji reper nego što sam mislio. 

8. Buck 50 (feat. Method Man, Cappadonna, Redman)

Metod Men zvuči odlično kao i Goust preko Rzinog odličnog, geto, tvrdog instrumentala. Ali prava zvezda ovde je Redmen jebeni koji zvuči najbolje na celoj traci (i možda najbolje gostovanje do sad i na albumu). Jebeno genijalno. Kapadona zvuči kao crna verzija Ile što je jako loša stvar ali nekako ne predstavlja toliki problem. Ne znam zašto ali meni CD navodi da se ovde pojavljuje Masta Killa ali ga nema uopšte ovde.

9. Mighty Healthy

Možda i pesma koja lepo definiše Gousta kao repera. Ova pesma je delo umetnosti. Goust neće nikad, ni na kom albumu, ni na kom gostovanju zvučati ovako tvrdo, nek ide cela njegova ostala diskografija do đavola. Bit koji pumpa pomaže dosta. 10/10, i to druga za redom.

10. Woodrow The Base Head

Smešno prvih 30 sekundi ali traje 3 minuta na žalost. Jebiga, ipak je ovo rep album.

11. Stay True (feat. 60 Second Assassin)

Ja obožavam ovu pesmu. Inspekta Dekov bit je presladak i zvuči kao saliven za Gousta (iako ga je maznuo od neke njegove pesme). I refren je fin kratak dodatak. Odlično.

12. We Made It (feat. Superb, Chip Banks, Hell Razah)

Chip Banks i Hell Razah uopšte nisu pomenuti na omotu albuma da se pojavljuju na ovoj pesmi što je tužno budući da su bolji od Superba (koji jeste pomenut, eh), koji ako ćemo iskreno zvuči bolje nego na prvoj pesmi na kojoj je bio. E da i Goust je bio ovde, tako da je dobro, sa sve sranje pevanjem na refrenu. Plus, uvek sam voleo Hel Rejza od manje poznatih Vu Teng filijala repera.

13. Stroke Of Death (Feat, Solomon Childs, The RZA)

Svi mrze ovu pesmu (zbog bita) ali meni je uvek bila ok. Goustfejs još jednom dokazuje da su Vu Tengovci ljubitelji PCP prašine.

14. Iron's Theme - Intermission

Zvuči slatko ali je nepotrebno, na kraju krajeva.

15. Malcolm

Ovaj bit je uz Buck 50 najbolji bit na albumu, a Goustovo repovanje je na drugom nivou, ubacujući čak i socijalno komentarisanje na refrenu (terajmo kurve sa ulice deco, Vu Teng je za decu i tu su da pomognu!). Tu je i legendarna priča kako su Mejsu slomili vilicu i boli ga noževima, tako da ako vam ništa ne znači, poslušajte bar zbog toga. Odlično. Linija pesme: ''He layin' like a gay model shoutin' out Sebastian!''

16. Who Would You Fuck

Detinjasto, Goust i ekipa se igraju koga bi jeb'o. Tu su imenovane razne pevačice, reperke i glumice. Smešno prvi put samo zbog toga što se rendom ubacuju likovi i smeju se i traže vutru jedni od drugih i kenjaju. Poslušati jedanput, ali posle toga, dobro je za preskakanje. ''Tyra is slammin', nigga''.

17. Child's Play

Opet detinjasto, ali Rzin bit ovaj put nije nešto dobar. Goust repuje o mladosti i neiskustvu u ljubavi i seksualnim putešestvijima, navodeći kako nije mogao da svrši kao mali već je izbacivao ''kučeću vodicu'' umesto sperme (Goustove reči, ne moje). Ne znam, nikad nisam mario za ovu stvar.

18. Cherchez La Ghost (feat. Madame Majestic, U-God)

Singl, možda i glavni sa albuma. Uvek mi je bio ok, ne razumem zašto je samo U-God morao da se pojavi, ali ne dodaje ili oduzima išta od pesme (jedva se pojavljuje), ne znam, možda je Goust hteo da ima svakog člana Vu Tenga na albumu? Ovde ima više refrena nego repovanja ali mi je na kraju krajeva samo ok, može i bolje.

19. Wu Banga 101 (feat. GZA, Raekwon, Cappadonna, Masta Killa)

I eto ga. Uz ovu pesmu, svaki član osim ODB-a (koji je pušio heroin/krek/heroin sa krekom u veceu dok se ovo snimalo) se pojavljuje na albumu. Ništa posebno, bit je preprost (ne na dobar način) i to ne ide pesmi na ruku ali je definitivno Goust najbolji ovde (presmešan) od svih sa stihovima o bogohulnoj crkvi i đakonima makroima. Cappadonna opet najmanje potreban ovde, iako su on i Goust trebali da urade neki projekat koji se zvao ''The Odd Couple'' za koji je čak i izašao singl.

20. Clyde Smith

Možda je previše reći tako nešto, ali ja obožavam ovaj skit, Rejkvon spušta glas par oktava, prerušava se u Klajda Smita i disuje igru i pre svega 50 Senta koji je rekao u svojoj famoznoj pesmi ''How To Rob'' da će da opljačka Gousta, Rzu i Rejkvona za njihovo smešno prstenje. Ovo sranje zvuči toliko gengsta i thug da je na drugom nivou sa slengom i svim. Kao što rekoh, možda je previše to reći ali ovaj skit treba čuti i to više puta, jer je presmešan na više nivoa. 50 Sente, ti si ptica i likovi će da te vide.

21. Iron's Theme - Conclusion

I to je to, album se u suštini završava kako je i počeo, sa semplovima iz starih Ajronmen crtaća.

Poslednja reč
Moram reći, ovo je doista dobar album. Recimo bih rekao 8/10 album kad se sve uzme zajedno. Goustfejs zvuči odlično na svakoj traci (i to često vadi trake sa slabijim bitovima) na kojoj je a i gosti (osim Cappadonne i Superba i U-God-a) se iskreno i dobro potrude i daju dobro izvođenje. Produkcija varira od briljantne do prosečne ali Goustovo repovanje nikad, uvek je tu, ide ti u facu, nabija ti svoj stil na nos. Iako Džej, vaš domaćin na ovom blogu nikad neće priznati da je neki tamo Vu Teng fanatik ili sten, priznaću kvalitet kad mi se servira, kao što Ubica Duhova Lica na ovom odličnom albumu uradio.

Kapara ili daunloud?
Ovo vredi imati u kolekciji (kao što ga ja imam). Ali je obavezno slušanje tako da oba definitivno dolaze u obzir.

Za slušati ili ne? 
Ovo potpada pod obavezno slušanje, bez obzira da li volite Vu Teng Klan ili ne. Slušajte ovaj album, danas, sad.

Gazdin izbor/najbolje pesme: 
Nutmeg, One, Saturday Nite, Ghost Deini. Apollo Kids, Buck 50, Mighty Healthy, Stay True, We Made It, Malcolm, Clyde Smith (da, i ovo se računa).

B-strana za pretražiti 
Kucaj Ghostface Killah - In The Rain i Ghostface Killah - Ghost Deini (Original Version).

- Džej