Jay-Z - Reasonable Doubt (1996)

Vra-ti-o sam se. Vidite, parafraziram Lou Benny-ja. Kako to mislite, to je mogao bilo ko da kaže? Kako god, vratio sam se posle višemesečnog hijatusa.

1996. je prilicno zanimljiva i dobra godina za hip hop. Dosta kultnih albuma je izaslo te godine. Navešćemo par:

- DJ Shadow - Endtroducing...
- Ras Kass - Soul On Ice
- Outkast - ATLiens
- 2Pac/Makaveli - The Don Killuminati: The 7 Day Theory
- Nas - It Was Written
- Mobb Deep - Hell On Earth
- Busta Rhymes - The Coming
- Skillz - From Where???
- Dr. Octagon/Kool Keith - Dr. Octagonecologyst
- De La Soul - Stakes Is High
- Eminem - Infinite

I jos mnogo, mnogo drugih.

Ovaj album je jedan od njih. Džej Zi, danas poznat kao milijarder, muž od predobre i dan danas ribe Bijonse iz Destiniz Čajlda (ne serite, znate da sam u pravu) i sponzor sportista sa ROC Nation ispostavom je nekada, verovali ili ne bio gladan. I to jako gladan reper. Kad je izbacio ovaj album, već je (navodno) bio bogat od prodaje kokaina, iako se na kasnijim albumima pozivao na to da su svi mislili da je na ovom svom debitantstkom albumu bio siromašan. 

Izbacio je ovaj album sa 26 godina (tad je već bio mator za igru po merilima igre, a danas bi bio dinosaurus, budući da se gleda danas da se što pre aktivira i snima, sa što manje godina, ima primera iz domaćeg repa sa maloletnicima koji trepuju i glupiraju se ali nije priča o njima) i napravio veliku karijeru od tad. Iako je izbacio album tek 1996., postoje snimci njegove neke klinačke grupe koja repuje još 1986. Od 1986. je radio sa Skievom grupom (Ski je producent sa albuma i rani saradnik Džej Zija, odličan bitmejker), Džez O-om, svojim mentorom (''Hawaiian Sophie'' glamur, nešto što će ga pratiti kasnije kroz karijeru i najtežu bitku, sa Božjim Sinom, Nasom), i izbacivao singlove i gostovanja tu i tamo (gostovanja kod Big Daddy Kane-a i Big L-a su obavezna za slušati, daju dobru predstavu Džejevog stila pre nego što je izbacio ovaj album a i odlične su pesme same po sebi).

Džejev stil pre ovog alubma, koji zvuči znatno drugačije od ovog albuma je u suštini bio mešavina brzinskog Fu-Schnikens, Das EFX-a i Big L repovanja. Što znači da bi trpao reči i reči u stihove i repovao taj dabl tajm flou, međutim, toga nema na ovom albumu. Repovanje na ovom albumu je legendarno po tom laganom, opuštenom, konverzacionom flouu gde ti se činilo da Džej više priča sa tobom kao ortak, nego što repuje. Evo i primera ''fristajla'' iz doba kad je album objavljen, pa vidite i sami.

Tako da, Džej Zi koji se već penzionisao 5-6 puta (možda samo jedanput zasluženo, da je ostavio nešto iza sebe što se može videti kao završni rad) danas ima status jednog od najboljih repera ikad i redovno je u diskusiji oko top 5 repera ikad. Ovaj album danas ima status klasika, prodao je više od milion (kao i svi njegovi albumi. čak i 2 albuma koja je uradio sa serijskim zapišavačem maloletnica R. Kellyjem (bukvalno, koji je kurac sa tim?), je li Jigga stvarno bio toliki fenomen u modernoj američkoj istoriji (repa)) ali vredi li išta? Pa ajmo, videti, traka po traka, redom kao što i obično

1. Can't Knock The Hustle (feat. Mary J. Blige)

Odličan početak po meni. Džej repuje tvrdo i precizno preko priličnog pahuljastog, laganog, mekanog, filtriranog bita sa sve sirupastim pevanjem Meri Džej Blajv (koje je maznula iz neke pesme, to znam). Uvod koji izvodi seriski seronja Pain In Da Ass (pravo ime za njega) je samo možda smor, iako je dignuto direktno iz ''Skarfejsa''. Sasvim odličan početak za sad.

2. Politics As Usual

Bit koji ide polako (sporijim BPMom) stvarno dovodi do izražaja Džejev hladan, spor, mafijaški flou.

Džej ima neke odlične linije (ima ih na svakoj pesmi, nego ne navedem samo): ''You ain't never seen money in your life, when it comes to this cheese you like three blind mice''. Za sad, sve super.

3. Brooklyn's Finest (feat. The Notorious B.I.G.)

Ovo je sušto do jaja. Napred i nazad repovanje između Bigija i Jigge je prelepo i pokazuje neveratnu hemiju koju imaju zajedno (iako je ovo jedna od malobrojnih saradnji ova dva velikana i dobra druga).Clark Kent-ov bit je luckast, ali ne loš već sajferski, onako za intenzivno repovanje. Opet se pojavljuje Pain In Da Ass ali je bar tolerantan na početku trake. Ova pesma je i poznata po Bigijevom disovanju Tupaka (a ni Jigga ga nije voleo ako ćemo iskreno) koje nije nešto posebno kad pogledam u retrospektivi. Za sad najbolja pesma.

4. Dead Presidents II

Prvi deo pesme koji ima drugačiji tekst preko istog Skievog legendarnog bita je isto obavezna za slušanje (kao što je i ova). Ovo je pesma koja je u ranoj karijeri Džej Zija stvarno eksponirala široj andergraund masi i to sa dobrim razlogom. Postoji i treći deo koji je sličan ali sniman 10+ godina kasnije nego prva dva dela. Toliko citata ima u ovoj pesmi.......Znam je napamet. A da, tu je i Nas-ov sempl iz ''The World Is Yours'' koji je započeo toliko sranja kasnije oko toga ko je zaradio od semplovanja da je to priča za sebe i kasnije doba. Nisam mislio da može bolje od poslednje pesme ali eto nas.

5. Feelin' It (feat. Mecca)

Bit smrdi na one dobre devedesete, ne one iste odurne bum bum bep devedesete i to na najbolji način. Mecca je dobra pevačica i lepo se uklapa. Džejev flou ne posustaje. Nije bolje od poslednje dve pesme ali i dalje jako dobro. 

6. D'Evils

Pesma koja je poznata po priči da su se Jigga i DJ Premijer žestoko svađali oko semplova koje će upotrebiti u refrenu (Snup Dog/Prodidži). Bit je ok, kao i Džej Zi koji ima neke legendarne linije koje sam čuo upotrebljene kasnije u brdo pesama. Ali iskreno? Ovo mi nikad nije bilo ništa posebno. Uvek sam mislio da su Primo i Jigga imali bolje pesme zajedno. Čak i na kasnijim albumima.

7. 22 Two's

Počinje kao neki sranje TV šou i pretvara se u liričko ubijanje kroz dve strofe. Kraj pesme je smešan zapravo. Ali činjenica da Džej Zi uzima linije i refrene od A Trajb Kold Kvesta za početak svog repovanja mi je uvek bila čudna. Sasvim solidno, sasvim solidno.

8. Can I Live

Irv Gotijev spor, kontemplativan bit (da, Irv Goti iz Murder Inc. korporacije, koja je kasnije od svega mogućeg nama dala stvari kao što su Ašanti i Dža Rula) je zapravo saliven mak na konac za Džej Zijev flou pun finesa i vrelih. Šteta što je ovo najbolja stvar koja su ova dvojica ikad uradili jer je jako dobra. Džejevo repovanje se graniči sa najboljim na celom albumu za sad.

9. Ain't No Nigga (feat. Foxy Brown)

Seks rep preko jako bržeg fanki sempla pokazuje diverzitet ovog albuma, ide od sporog do bržeg pa se vraća na srednje, ali je jako dobro moram reći. Pevanje Džej Zijevog mentora Jaz Oa na refrenu (koji nije ni pomenut) je smešno ali i dobro. Mnoge stvari su rečene o ovoj Foksi Braun strofi ali ja ću reći, dobra je strofa, možda jedna od njenih najboljih ikad, čak iako je ona nije ni napisala, zapravo je napisao bruklinski andergraund baš andergraund reper Smoothe Da Hustler.

10. Friend or Foe

Kao što sam ranije rekao, Džej i Primo imaju bolje pesme od D'Evils, čak na istom albumu. Jako vividno prepričavanje priče i kratko trajanje pesme daju na kredibilitetu ovoj pesmi kao priča koja se zapravo desila. Superiška jou.

11. Coming Of Age (feat. Memphis Bleek)

Uvek sam voleo ovaj bit. Mepfis Blik je imao tipa 15 godina kad je ovo snimljeno i strofu mu je kako priča kaže Džej Zi napisao (ili ga je naterao da napiše za 1 dan, ne sećam se) pa je razumljivo što zvuči malo neiskusno. Ali nije ništa posebno iskreno, ok je mislim, ali ova dvojica će imati bolje pesme u budućnosti.

12. Cashmere Thoughts

Pesma sa albuma za koju svi najčešće kažu da je najlošija. Pa i ja sam tu među svima u ovom slučaju, jer ovaj bit je dosta slabiji od ostatka albuma.

13. Bring It On (feat. Sauce Money, Big Jaz)

Poslednji bit koji DJ Premijer daje albumu i benger je. Dan danas postoji dilema oko toga koji je originalni sempl i jedan je od (ako ne i naj) traženijih semplova u svetu hip hop produkcije. Ne bih mogao da izaberem ko je imao najbolju strofu od ove trojice jer sva trojica bljuju vatru iako treba napomenuti da su trebali češće da sarađuju i da Džejev mentor nikad neće zvučati ovako dobro kao na ovoj pesmi sa debitantskog albuma njegovog štićenika.

14. Regrets

Legenda kaže da je Džej vežbao izgovor reči ''opijum'' tri sata pre nego što je snimio ovu pesmu. Sad kad slušam ovu pesmu posle nekog vremena, ovaj bit je zapravo jako dobar. Džejev rep je pun tmurnih misli i linija, ne najbolji na albumu ali i dalje dobar. Treba naučiti živeti sa kajanjem ljudi. 

Bonus pesma (u zavistnosti od izdanja, ima ih više, ja sam izabrao ovo):

15. Can I Live II (feat. Memphis Bleek)

Oduvek sam obožavao ovu pesmu. K-Rob-ov bit je odličan. Džej Zi daje 2 strofe koje su na nivou repovanja sa celog albuma generalno (čitaj odlično) plus Blik je dosta dobar. Što ovo nije na albumu već je bonus? Jeste da nije na nivou prvog dela ali je i dalje odlično.

Poslednja reč

Svaka čast Džej Ziju i njegovom produkcijskom timu, ovo je zaslužno klasik. Nema slabih pesama (!), ima samo lošijih u odnosu na najbolje delove ovog albuma, što je budimo iskreni jako teško dostići i postići. Vidim zašto mnogi ovo nabrajaju u najbolje rep albume ikad i zašto se ovo smatra za najbolji Jigga album (o tome više reči kasnije). Ovaj album me oduševljava, kako produkcijski, tako i sa stanovišta emsijinga. Džej Zi uspostavlja sebe kao kalkulisanog, hladnog, mafijaškog dona Njujorškog repa i velikog i opasnog igrača u tom području.

Kapara ili daunloud?

Ako ste fanovi repa već znate ovo, a ako uživate u repu i niste čuli ovaj album, treba da vas je sramota. Pičke. Skinite, kupite, radite šta oćete ali naučite ga napamet (kao ja!). Voleo bih da imam ovaj album u svojoj CD kolekciji.

Za slušati ili ne? 

Glupo pitanje.

Gazdin izbor/najbolje pesme: 

Can't Knock The Hustle, Politics As Usual, Brooklyn's Finest, Dead Presidents II, Feelin' It, 22 Two's, Can I Live, Ain't No Nigga, Friend or Foe, Bring It On, Regrets

B-strana za pretražiti:

Can I Live II (koju sam naveo gore i prešao preko, ali evo da je stavim i ovde za svaki slučaj)

- Džej